уторак, 28. фебруар 2012.

RAJKO DUKIĆ – KNJIGA ’’VELIKI BRAT’’

PREUZMITE >> ELEKTRONSKO IZDANJE KNJIGE "VELIKI BRAT" (pdf 4.64 MB)

Knjiga, posvećena istini i žrtvama, nastala je kao potreba da se na dokumentovan i argumentovan način, sa više desetina zvaničnih dokumenata, objavljenih u knjizi i na CD-u u prilogu knjige, da doprinos utvrđivanju istine o događajima i akterima u neposrednom predratnom i kasnijem periodu.
          Svakako da sam posvetio pažnju mom mjestu i ulozi u tim događajima sa ciljem da na transparentan i argumentovan način demaskiram, prije svega, određene sarajevske medije i njihove mentore u nemoralnim i zlim namjerama koje godinama iskazuju prema meni.
          To se posebno odnosi na Federalnu Televiziju BiH, BHT1, kao i na neke pojedince, među kojima prednjači Avdo Huseinović sa svojim pamfletima, koje plasira preko raznih internet portala i mreža, te na nekoliko mediokriteta iz Milića koji su, gore pomenutim, saučesnici i saradnici.
 Knjiga i prilozi poslužiće i Pravosudnim organima, bilo da su u pitanju određene istrage ili suđenja, jer sam i sam bio prinuđen da, radi zaštite ličnog, moralnog i poslovnog ugleda, kao i ugleda Kompanije ''Boksit'', na čijem čelu sam više od 30 godina, podnesem tužbe Nadležnim sudovima protiv gore navedenih medija i pojedinaca.
Tiraž od hiljadu primjeraka, očigledno bio je premali da zadovolji znatiželju čitalaca i drugih.
Biće mi drago ako ovom knjigom nisam razočarao i doveo u sumnju dobronamjerne i moralne čitaoce i ne manje drago ako i oni, koji su zbog adekvatne neinformisanosti ili iz drugih razloga, bili više u prilici da povjeruju neistinama i lažima, promjene svoje mišljenje.

Prilog za knjigu ''VELIKI BRAT''

Ove godine, 1. marta, navršava se 20 godina od ubistva svata Gardovića i sarajevskih Barikada.
Ovaj prilog, koga nisam objavio u knjizi, jer mi nije bio na raspolaganju kada sam pisao knjigu, je moj intervju dat, pet dana nakon Barikada, u nedjeljnom listu ''Javnost''.

Tadašnja svježa sjećanja vezana za uzroke, vrijeme i događaje, kao i sjećanja koja sam iznio u knjizi, 20 godina kasnije, ne razlikuju se jer sam, na iskren i vjerodostojan način, u oba slučaja, iskazao svoja osjećanja, doživljaje odnosno viđenje tih događaja. Ono što tada nisam znao, a naslućivalo se i pričalo, to je da je muslimanska Strana, godinu dana prije, imala dobro organizovane i naoružane paravojne formacije, na čijem su čelu bili poznati sarajevski kriminalci ili vojne starješine, koje su napustile tadašnju Jugoslovensku narodnu armiju.

Dokaz tome je aktuelni Zakon Federacije BiH po kome je, učesnicima rata, priznat ratni staž od 1. marta 1991. godine, dakle, godinu dana prije ubistva Gardovića i policajca Pandurevića, odnosno Barikada.

Ova, kao i činjenica da su, nekoliko mjeseci ranije, bošnjačko-hrvatska Koalicija, flagrantno kršeći Ustav, vršeći majorizaciju nad srpskim poslanicima i srpskim narodom zakazali, i 1. marta 1992. godine, sproveli referendum o nezavisnosti BiH, kao i slijed događaja nakon toga su nepobitni dokazi ko se pripremao za rat, ko ga je i zašto otpočeo.

Srpske Barikade 1. marta nemaju sa tim nikakve veze.

                                    ИНТЕРВЈУ ЗА "ЈАВНОСТ"

ЈАВНОСТ 7. март 1992. године_________________________________
Рајко Дукић, предсједник Кризног штаба барикада

ПОЧЕЛО ДРАМАТИЧНО - ЗАВРШИЛО СЕ ВЕДРО
                                                                                            
                                                                                               ФОТОГРАФИЈА

                                                                                                     Рајко Дукић:''Није се имало кад спавати''

Сви они који мисле да могу наметати своја мишљења не питајући друге, морају да схвате да власт над српским народом не могу имати
_____________________________________________________________
Централна личност збивања у Босни и Херцеговини посљедњих неколико дана свакако је Рајко Дукић, предсједник Извршног одбора Српске демократске странке. Импоновало је свим Србима видјети Рајка Дукића са колико мира говори на конференцијама за штампу, а људима из Кризног штаба импоновало је што се на челу Кризног штаба налази управо такав човјек - чврст, сигуран и поуздан организатор. Користимо ову прилику да му поставимо неколико питања, да нам исприча хронологију дoгађаја и своје утиске.
Господине Дукићу, како је то све почело?-
Ја мислим да је ово све почело много давно, или у најмању руку од оних дана кад се одмах видјело да ове три странке које су освојиле и ушле у заједничку власт неће моћи дуго заједно. Много је било тих закулисних радњи и игри. Створило се међусобно неповјерење. Стваране су тензије. Уосталом, то наши читаоци знају, да то не понављам, а те тензије ових дана биле су посебно изражене кад је ова коалиција одлучила на један неуставан и незаконит начин да организује референдум да би прибавила себи легитимитет, односно кредо да може даље да упорно настави у својој политици, реализујући замисао стварања своје државе.
Ми знамо какву они то државу хоће и каква им је држава потребна. Ми смо схватили поодавно те игре, а финиш те игре требао је бити овај референдум којим би се обезбиједило покриће за акције и од стране међународне јавности и према међународној јавности. Ми нисмо правили проблеме око референдума, али сигурно да нашим грађанима није било пријатно све што се и како се око тога радило. Дакле, створене су одређене тензије.
Непосредан повод или - ја бих рекао - догађај који је спонтано извукао наше људе на улице било је гнусно убиство нашега грађанина, носиоца српскога барјака на свадби, који се одиграо првога марта на Башчаршији. То је у суштини био пуцањ у српско знамење, у заставу. Ја сам тај дан, то је била недеља, такође био одсутан из Сарајева. Негдје, навече око 18 часова, позвали су ме из Странке. Речено ми је да се десио тај догађај. Дошао сам доле и нашао тројицу свештеника који су ме детаљније упознали о томе. Они су већ имали саопштење за јавност које је било врло коректно написано. У то вријеме већ су почели појединци да долазе у странку...
Реците нам гдје је направљена прва барикада?
- Прва барикада је направљена много раније, али ја говорим сада о овим последњим барикадама. Дакле, барикаду је практично направио овај случај, али мало само да појасним.
Већ од 18 часова, рекао сам, почело је окупљање испред просторија Странке, а пуно је било позива са стране - питали су шта да се ради. Обавијештен сам од предсједника Градског одбора да је сазван састанак да се размотри питање шта и како даље. Ја сам већ у то доба био обавијештен да се грађани самоорганизују и ми смо тада процијенили да би било добро да се формира кризни штаб, који би на неки начин организовао и координирао те акције, јер мислим да није било упутно препустити да даљи развој догађаја иде спонтано.

Већ смо негдје у 10 сати били обавијештени да су формиране прве барикаде и, ја колико знам, прва барикада је формирана на путу од Мостара према Сарајеву, код Блажуја. Након тога формиране су барикаде код Вогошће, на улазу у Сарајево код Козје ћуприје и тако даље. То су информације које су пристизале са терена.
Искрено да вам кажем, ми смо те информације сакупљали и, након тога, било је захтјева, такође са терена, гдје су из појединих мјеста тражили мишљење и став, јер је захтјев био и у другим мјестима да се изађе на улице, да се организују одређени протести, да се праве барикаде, да се одговори и тако даље. Ето, тако је то почело.


Само да догађаји не измакну контроли

Молим Вас, реците ми ко је још био од челника Странке ту ноћ у самом сједишту?
- Па, баш, најодговорнији људи су тај дан по подне отишли у Београд - и доктор Караџић, и професор Кољевић, и господин Крајишник. Ја нисам знао у том моменту да ли су они у Сарајеву или нису. Касније сам сазнао да ниједан од њих није ту, тако да то вече никаквог контакта са њима није ни било. Били су углавном активисти из града Сарајева - Јово Јовановић са својим сарадницима - око, рецимо, двадесетак његових сарадника који су нас извјештавали шта се дешава у граду. Да, то је био тај кадар и ми смо из тога дијела тога кадра формирали Кризни штаб онако с ногу, на брзину.
Да ли сте спавали ту ноћ?
- Није се имало кад спавати. Ми смо се договорили да цијелу ноћ бдијемо, да пратимо развој догађаја, да настојимо да се они не измакну контроли. Кад су већ барикаде биле организоване и постављене од стране грађана и наших активиста, ми смо давали упуте у смислу да се тамо не праве одређене провокације, да се ипак тамо успостави ред и ја мислим да је то тако и било. Све док није дошло до провокација према учесницима барикада.
Реците, молим Вас, кад је донесена одлука да се кризни штаб смјести у "Холидејину"?
- Кризни штаб није ни био у "Холидејину" комплетан. Ми смо једноставно - развој догађаја ишао је ка томе - да смо се ми, људи који су на неки начин требали да имају увид у стање на терену, подијелили на три пункта, тако да су се могле лакше добити информације и да можемо да између себе координирамо.
Молим Вас, реците ми шта за Вас значи овај догађај са барикадама и блокадом града Сарајева и свим преговорима који су вођени и договорима који су постигнути?- Овако нешто слично било је и могуће и било је за очекивати. Јер, дара је превршила мјеру, народу је дошло до грла. Ви знате какав је био медијски притисак везан за референдум.
Једноставно, бубњало је на све стране, човјек није могао остати на то равнодушан. Средства информисања су тотално била страначки опредијељена, навијачка. Једноставно, један општи притисак је био на - да кажемо - српски идентитет овдје. Барикаде су за мене једно искуство и мислим да би из њега морали извући поуку. Сви они који мисле да могу наметати мишљења своја, да могу организовати и уређивати власт по своме, не питајући друге којих се то и те како тиче, морају да схвате да власт над народом није могуће имати на такав начин како то заговорници унитарне, суверене, самосталне, независне Босне мисле.


Дара је превршила мјеру

Молим вас, да ли би сте упоредили медијску кампању вођену поводом референдума и медијску кампању водђену поводом плебисцита српског народа?- То се уопште не може поредити. Плебисцит који смо ми организовали зна се због чега је организован. Једноставно хтјели смо да истестирамо и себе и наш народ и да покажемо свјетској јавности и југословенској јавности да је српски народ јединствен, да је српски народ за опцију коју заговара, да је тај цио посао одрађен у миру и достојанствено. Ја колико знам - на примјер, на Телевизији је био објављен један телеоп, који смо ми платили.
Ми чак нисмо ишли на то да радимо плакате да не би изазивали. Нисмо ишли ни у друга средства, а могли смо можда наћи и нешто пара па да то и платимо, али сматрали смо непотребним. Међутим, ово сад превазилази стварно сваку могућу мјеру, овако нешто - чини ми се - не дешава се ни у земљама гдје постоје много дуже традиције и гдје је међустраначка борба дуго организованија, гдје има много средстава информисања.
Ово је, у ствари, било дрско, превише. Једноставно, гдје год се човјек окрене свуда му пред очи излази некаква суверена, независна, самостална, неки нови неразумљиви симболи по плакатама. На радију је кукњава, пјесме, дјеца се ангажују, свештеници се ангажују, што је неуобичајено дају изјаве, позивају и тако даље. Ја бих рекао да је ово све што је рађено око овога, назовимо га референдума, то је за мене био једноставно попис на националној основи становништва по општинама. Да, то је један скандал најобичнији.
Вратимо се дјелатностима Кризног штаба. Реците, јесте ли задовољни својим сарадницима?
- Ја не могу говорити конкретно ко је све био у Кризном штабу. У Кризном штабу биле су десетине људи који су долазили са терена, који су се ту налазили. Савјетовали смо се, разговарали смо. Суштина је била у томе да пратимо и држимо у рукама ситуацију на терену. И то се показало да је тако. Јер, онога момента када су престали разлози - да се и даље бдије и да буде на барикадама, кад смо успјели, да дио наших захтјева реализујемо, онда једноставно на позив да се прекине са барикадама, врло брзо се послушало. Није било никаквих инцидената. Мислим да је све испало у најбољем реду.
Молим Вас, читаоце ће сигурно занимати како је протекао тај дан, понедељак, како сте га Ви доживјели овдје у просторијама Кризног штаба. Ако можете мало хронологију догађаја и утиске.
- Па, ја бих рекао, и мирно и драматично. Ситуација се мијењала. Ми смо знали шта хоћемо и шта треба да урадимо у крајњем случају. Имали смо контакте и разговоре. Наше смо услове и захтјеве прослиједили на адресу гдје је требало. Добили смо, негдје око 10 сати, став Предсједништва који апсолутно није био одговор на наше захтјеве. Мислим да је тај став био чак и неозбиљан.
Кризни штаб је размотрио ту ситуацију врло озбиљно. Имали смо разних информација шта се дешава у граду. Знали смо шта ради друга страна, како се организује и какве потезе мисли да вуче, тако да смо за све то тражили рјешења. Пуно је подршке било са терена. Било је и врло екстремних захтјева - то морам рећи.
Мислим да је било најдраматичније негдје тамо око 17 часова, кад је било врло непријатних вијести са терена. Долазила је ноћ. Знали смо да је заказано Предсједништво за 18 сати. Дакле, било је питање хоћемо ли се договорити или ће још једна ноћ, вјероватно драматичнија од претходне, бити проведена на барикадама.
   
Разговор са Ченгићем

Негдје око 19 часова појавили сте се пред телевизијским камерама Ви и господин Мухамед Ченгић. Јавности је мало познато да је господин Ченгић готово цијело поподне провео у просторијама Кризног штаба. Да ли би сте могли да кажете неколико ријечи о чему сте разговарали и како су протекли ваши договори са господином Ченгићем?

- Ченгић је дошао са неким члановима владе самоиницијативно послије сједнице владе. Мислим да је то била његова лична жеља да дође овдје, да разговара. Разговор је трајао прилично дуго, јер сам ја у међувремену имао и конференцију за штампу. Разговарали смо врло отворено о свему. Мислим да је дјеловао прилично искрено у изношењу својих погледа и неких других питања. Ја сам знао - а и сви који су ту били присутни - да наш разговор не рјешава то питање, али сматрао сам да господин Ченгић може и има утицаја у оквиру своје странке и одређеног руководног кадра руководства Републике и да би требао да им пренесе те наше ставове и наше захтјеве на начин како ми то стварно мислимо да треба да се уради. Јер, имали смо утисак да се наш захтјев некако недовољно енергично схвата.
Нас двојица смо се појавили на телевизији - а и то је било специфично - у 21 сат - није у 19 сати, дакле послије сједнице Предсједништва. Ја сам био позван на сједницу Предсједништва у 18 часова.
Опростите, да ли бисте могли да кажете како је текла сједница Предсједништва на којој сте присуствовали?
- Почело је врло драматично, јер неки су поставили питање је ли ово објава рата, је ли ово посљедњи разговор и тако даље. Господин Изетбеговић је износио некакве своје утиске, некакве своје ставове који су чини ми се на први поглед, требали мало да изгледају драматични, да мало и уплаше.
Међутим, ја сам лично свим присутним образложио наше захтјеве, сматрајући да је боље да о томе разговарамо и због нас и због будућих генерација и све што више овај проблем одгађамо биће га теже рјешавати и да не би имали сутра Кипар или Бејрут или Белфаст, да је боље да завршимо, да се договоримо.
И након тога, што су - ја бих рекао - основни наши захтјеви прихваћени од стране Предсједништва, и од осталих присутних, и то једногласно, онда сам ја прихватио да одем са господином Ченгићем и да дамо поводом тога саопштење на Телевизији, да позовемо грађане да се разиђу са барикада и са улица.
Да ли нам можете испричати још неки занимљив детаљ са сједнице Предсједништва, нешто што Вам је посебно остало у сјећању, неки посебно упечатљив детаљ?
- Та сједница Предсједништва била је врло драматична и ја сад не бих овдје препричавао детаље, него, кад добијемо стенограм са сједнице, ја мислим да би било јако интересантно да се направе одређени изводи и да се то објави, бар дјелимично да се објаве. Нека то остане за сљедећи број.
Барикаде су уклоњене, постигнут је договор у Предсједништву, прихваћено је свих шест тачака које је Кризни штаб формулисао као своје захтјеве, шта даље?
- Даље треба наставити разговоре. Јер, ако не схватимо да уз пуно уважавање морамо разговарати и договорити се о свим питањима онда, ја сам убијеђен, не само да ће овај договор бити јалов, него једноставно изгубиће се претпоставке и амбијент за било какав разговор и договор. Онда зна се шта предстоји. А треба имати у виду да смо ми спремни за све опције овдје.
Реците, молим Вас, да ли је био још неки ведар детаљ током тог дана који је иначе био драматичан, да ли је било ишта што Вас је засмијало?
- Па, цио дан је био ведар. Сунце је сијало, чак је било пријатно са прозора посматрати и гледати залазак сунца. Ја нисам, вјерујте ми, никога ко је овдје био присутан видио намрштенога или уплашенога или нервознога. Једноставно, мислим да и вријеме и амбијент, и све је ишло у прилог томе, то су неки симболи, нека предсказања била, да ће се ведро и завршити оно што је почело драматично.
Тодор Дутина

среда, 22. фебруар 2012.

Rajko Dukić - Reagovanje


Na Internet portalu ''Bošnjaci net'' pod naslovom ''IZOPAČENI UM ZLOČINCA I TAJKUNA RAJKA DUKIĆA'' anonimni ''junak'' napisa gluposti i besmislice.
Narodna izreka kaže: ''Čovjek je onoliki koliko se vidi''. Izreka se ne odnosi na fizičku veličinu. U konkretnom primjeru čovjek se i ne vidi jer ga i nema. Očigledno da je u pitanju patološki lažov i psihopata.
Ako već nije kasno trebao bi da potraži pomoć psihijatra a svakako bi mu koristilo da provede neko vrijeme u poznatoj ustanovi za takve slučajeve u Podromaniji kod Sokoca.

уторак, 01. новембар 2011.

РАЈКО ДУКИЋ: ВАЖНО РЕАГОВАЊЕ - Писмо руководства општине Милићи челницима Радио-телевизије БиХ


РАЈКО ДУКИЋ: ВАЖНО РЕАГОВАЊЕ  - Писмо руководства општине Милићи челницима Радио-телевизије БиХ

Поштована господо,

Присуство ТВ екипе БХТ 1 у Милићима ових дана, као и прилози објављени у магазину „Црта“, унијели су огорчење међу грађане као и oргане локалне власти, из разлога што је очигледно да је у питању осмишљена кампања са циљем да се све што је у Милићима значајно и вриједно, и за поштовање, обесмисли и обезвриједи, пласирањем неистина и лажи.
Понашање људи из jавног државног сервиса у Милићима, начин како су и од кога у Милићима сакупљали ''информације'', а након тога како и на који начин су обавили разговоре са представницима локалне власти, вадећи и пласирајући из контекста само оно што је њима одговарало, не приличи  ни провинцијским таблоидима а камо ли државном jавном сервису. 
Из тих разлога, као одговорни људи, присиљени смо и имамо потребу да Вам се обратимо и да Вам са најбољом намјером укажемо на следеће:

  1. Не можемо се отети утиску да су Милићи, као веома успјешна, организована и просперитетна локална заједница, са привредом која и у кризним временима веома успјешно послује, и овога пута, као и раније, од неких других сарајевских медија, међу којима је предњачила Федерална телевизија, одабрани за сатанизацију. Не можемо се такође отети ни утиску, да није у питању осмишљен концепт, притиска на српски народ и његове кадрове у Милићима, са циљем да се нанесе штета и морална и материјална и да се Милићи као узорна средина етикетирају као мјесто силеџија, лопова, криминалаца, ратних злочинаца, профитера и људи ван закона.
Понашање jавног сервиса у случају Милића очигледно има и политичку и националну позадину. Није случајно, иако је неуставно и незаконито, да сви кључни људи у jавном сервису припадају бошњачкој нацији и истој, или сличној, политичкој опцији а то се види из следећег: Бошњаци су: предсједник Управног одбора, генерални директор, директори телевизијског и радијског програма, главни и програмски уредници,  као и други руководни кадрови, гдје свакако спада и Амарилдо Гутић. Иако кажњен, и он и Федерална телевизија, гдје је некада радио, због изношења неистина против Компаније ''Боксит'' и њеног генералног директора, није случајно дошао код Вас и није случајно послат у Милиће да гађа у исте мете.
Иначе, када је у питању Вама братска Федерална телевизија, од које сте преузели врсног експерта Амарилда, са којом сте под истим кровом, пишете истим писмом, говорите истим језиком, а руководни  кадрови, међу којима од њих двадесетак нема нити једног Србина, су исте вјерске и националне припадности, је прије пар мјесеци, у емисији ''60 минута'', на веома прљав и подал начин користила исте изворе и исте теме, као Ви сада, износећи неистине и лажи.
У име грађана и јавности постављамо Вам питање:


 Z           1.   Зашто је  грубо и свјесно прекршен Устав и члан 8. Закона о јавном радио-телевизијском сервису Босне и Херцеговине, а који гласи:

„БХРТ у обављању дјелатности и у кадровској структури спроводи релевантне уставне одредбе у вези с истим правима конститутивних народа и осталих у Босни и Херцеговини.
Програми ће бити прилагођени потребама конститутивних народа и грађана БиХ, уређивани и емитовани равноправно на три језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини и два писма.“

          2.     Истраживање ратних злочина у Милићима на начин како то ради Амарилдо Гутић и његова екипа је не само еклатантан примјер злоупотребе функције јавног сервиса и трошења народних пара, већ и врста притиска на органе који се тим послом треба да баве и баве, скрећући их, својим монтираним лажима и инсинуацијама, на погрешан траг.
    Као одговорни људи у Милићима, већ дужи временски период, сарађујемо са огранима Тужилаштва, Суда и одговарајућих агенција, не само по питању Заклопаче и Сребренице, него и по свим другим питањима која су предмет истраге надлежних органа. Локалној власти и огромној већини грађана Милића, изузев Амарилдовим инсајдерима, стало је да се дође до истине по питању извршења злочина на подручју општине Милићи и да се починиоци процесуирају. 

             3.       Изношењем неистина у емисији ''Црта'', зашто Вам је као извор ''информација'' послужило неколико искомплексираних лажова и денуцијаната из Милића, је злоупотреба и понижавање јавног сервиса и омаловажавање грађана који Вас, путем претплате, плаћају. Сарадници Ваше и Федералне телевизије, као и неких других сарајевских медија из Милића, познато је грађанима Милића и широј јавности, на прљав и подал начин воде харангу против свега што је у Милићима позитивно и напредно, а посебно против Компаније ''Боксит'' и њеног руководства, због изгубљених радних мјеста и разних спорова које су водили са Компанијом. На мети су им и руководни кадрови општине Милићи и многи часни грађани.
      Неки од њих, због изношења неистина и лажи, су осуђивани или им се суди.
       Главни извор ''информација'' вам је лице које има љекарско увјерење које јавно показаује тврдећи да за своје поступке не може бити одговорно. Исто лице је, због насилничког понашања, узнемиравања грађана, пријетњи путем порука, кривично гоњено и  више пута осуђивано.

                4.        Веома је симптоматично да јавни сервис односно Амарилдова армада није нашала за сходно да на пристојан, уобичајен и начин примјерен нивоу обје стране, обави разговор и посвети бар десетину времена, у односу на вријеме које су потрошили по кафићима и ливадама, са својим изворима ''информација''. Нема сумње, а то је наша обавеза, да би им дали релевантне и компетентне информације које није било тешко провјерити и код надлежних органа и код већине грађана, по свим питањима која су везана за Милиће, односно која су их интересовала. Умјесто тога, надобудним и непримјереним понашањем, провокативним питањима, непримјереним коментарима и вађењем из контекста од онога шта су им рекли одговорни представници локалне власти, учинили су и чине све, да без  срама и стида, Милиће представе на начин како смо то на почетку овога писма истакли.

                    5.       Посебно, и не без разлога, Амарилдо и његови инсајдери окомили су се на Компанију ''Боксит'', која је, за више од 50 година свога рада, послујући успјешно и без губитака, била и остала носилац свеукупног развоја, не само Милића него и цијеле регије и која, и у овим кризним временима, улажући у објекте образовања, здравства, културе, спорта, спортско-рекреативне садржаје, комуналну инфраструктуру, стварала је и ствара амбијент и услове за пристојан живот, не само запослених и чланова породица, него и хиљадама других грађана из Милића и регије.
        За локалну заједницу није безначајно, што је у Компанији ''Боксит'' већ неколико година запослено око 15 Бошњака повратника са којима је требало обавити разговоре па од њих чути шта мисле и какав статус имају.
        Иако су од стране Компаније ''Боксит'' и од стране локалне заједнице, упућени да се обрате надлежним државним органима, као што су Дирекција за приватизацију Републике Српске, Влада, Инвестиционо-развојна банка или да погледају на Интернету, када је у питању приватизација Боксита, узели су и користили ''податке'' од полуобразованих и фрустрираних људи са циљем да поткрепе потпуно бесмислену тврдњу да су Бошњаци остали без ваучера и акција. Податке о власништву и власничкој структури  могли су наћи на Интернету, а не да траже по кафићима. Да су то урадили видјели би да у Компанији ''Боксит'' акције, поред, више од 4.000 малих акционара, има и око двадесетак банака и фондова из више држава међу којима је и Фонд ВИБ у коме Бошњаци и некадашњи запослени имају 4% власништва у ''Бокситу''. Очигледна је намјера била да се Компанији ''Боксит'', која је по својој пословној оријентацији, стандарду и статусу запослених постала препознатљива и за многе свјетске фирме са којима успјешно сарађује, нанесе штета.

                 6.         Посебно су бесмислене интриге везане за Нову Касабу и наводну намјеру Компаније ''Боксит'', да на локацији Нове Касабе, формира индустријску зону са циљем да се прикрију злочини који су, према исказима учесника у поменутој емисији, на том простору направљени. Заборавља се притом да је Компанија ''Боксит'' свој производни објекат и земљу, коју је имала на располагању прије рата продала, да има своје формиране индустријске зоне, а да су кадрови из ''Боксита'', активно учествујући у изради Просторног плана Општине, са најбољим намјерама, а прије свега ради запослења повратника и других са тог подручја, сматрали и исказали вољу да се на том простору организују одређене привредне активности. Штета је направљена и Компанији ''Боксит'', због грубе неиситне, а и грађанима, прије свега, повратницима са тог простора.
           Не би нас изненадило да Амарилдова екипа, или нека друга слична њему, ускоро дође и направи прилог да руководство општине Милићи, у којој је, иначе, доминантно српско становништво, свјесно избјегава простор Нове Касабе по питању улагања из разлога што тамо живи већински бошњачки народ.

                    7.      У Статуту Јавног сервиса - РТ БиХ, члан 3. стоји да је Јавни сервис дужан, ''поштовати интерес јавности и промовисати јавни интерес...'' а у члану 5. да је дужан ''пласирати истине разноврсне и вјеродостојне информације о политичким, привредним, социјалним, здравственим, културним, образовним, научним, вјерским, еколошким, спортским и другим догађајима...''. Нажалост, прилози из Милића, не уклапају се ни у Статут, ни у професионалну етику, далеко су од истине, а са очигледним су намјерама да се направи што више штете.
                      
                        8.     Желимо Вам овим путем скренути пажњу, да ћемо ради заштите грађана Милића, привредних субјеката, кадрова и свих вриједности које имамо и којима се поносимо, затражити од надлежних државних органа, а прије свега Парламента БиХ, да се позабаве питањима везаним за кадровску структуру и уређивачку политику, јер је више него очигледно да дјеловање јавног сервиса у случају Милића, има политичку и националну позадину.
          Недопустиво је да Ви у најави емисије, и у писму које сте послали нама, на врло непримјерен и провокативан начин, најављујете серијал емисија о незаконитости у ''Бокситу'', ратној и поратној прошлости Рајка Дукића.
          Ми доле потписани, с обзиром на функције које обављамо, имамо законску и моралну обавезу да заштитимо сваку вриједност, свако добро и сваког грађанина, па свакако и господина Дукића.
          Као признат, и више деценија, веома успјешан привредник, не само на нашој општини него и ширем простору, и добитник, поред многих друштвених и државних признања и признања ''Златни грб'' општине Милићи, дао је  немјерљив допринос њеном развоју.
          Без обзира што Рајко Дукић зна и умије да се и сам брани, и што није непознато да за својих 44 године рада није ни прекршајно кажњен, а нити је познато да постоји било која кривична радња која му се може ставити на терет, имамо обавезу и намјеру да га, као и сваког другог грађанина, заштитимо.
          Познато је и нама и грађанима Милића, изузев неколицини Ваших сарадника, да нити је учествовао, нити је подстицао, нити је организовао било када, и било какве радње везано за извршење злочина, укључујући и ратни период.
          Постоје надлежнији и компетентнији органи, него што је Ваш ''експерт'' Амарилдо Гутић, који се баве истражним и другим радњама везано за кривична дјела. У случају ''Боксита'' и Дукића непримјерено је да Јавни сервис, у улози адвоката, трошећи народне паре, прикупља ''доказе'' по Милићима за рачун братске Федералне телевизије како би јој пружио подрушку на суду, по тужбама Дукића и ''Боксита''.

          С поштовањем,

          Достављено:
          - Посланицима из Републике Српске у Парламентарној скупштини  БиХ
          - Парламенту Републике Српске




                          ПРЕДСЈЕДНИК СО                              НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ
          Бранислав Спасојевић                                Живојин Јурошевић


                               ПОСЛАНИК У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РС
                                                 Радован Вишковић 

          недеља, 10. јул 2011.

          ОБРАЋАЊЕ ПРАВОБРАНИЛАШТВУ РС

          РЕПУБЛИКА СРПСКА
          ПРАВОБРАНИЛАШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
          СЈЕДИШТЕ ЗАМЈЕНИКА ВЛАСЕНИЦА
          Г-дин Никола Милић




          Поштовни господине,

          Без намјере да доводим у питање надлежности Правобранилаштва, законске процедуре и заштиту друштвеног интереса, што је свакако у надлежности Правобранилаштва, а када је у питању општина Милићи,  Ваше писмо, упућено начелнику Општине  15.06.2011. године, подстакло ме да Вам скренем пажњу на нека питања:

          Цијена земљишта на локацији к.ч.бр.238/1, 238/2 и 238/3, укупне површине 2.223 м2,  27,00 КМ/м2 није спорна сада када је то земљиште уређено и доведено одређеној сврси и намјени, као што не би била ни приближно толико да нису уложена значајна средства за уређење те локације.
          Да Вас подсјетим:
          Како је дио парцеле у власништву, односно у посједу ''Боксита'',  а желећи свакако да заштитимо и дио парцеле која је у друштвеном власништву, односно у власништву општине Милићи, уложили смо значајна средства, како на уређењу корита Зеленог Јадра, да би заштитили земљиште од еродовања, тако и на изградњи два моста на истој ријеци, изградњи стазе, асфалтног пута и других комуналних садржаја везаних за поменуту локацију. 
          Такође изграђени садржаји у оквиру Бокситовог Туристичког комплеска у значајној мјери утичу на цијену земљишта на тој локацији.
          Без обзира на претходне констатације у току је реализација Уговора са власником земљишта, површине око 2.500 м2 преко пута Мотела (повољнија локација од општинске) које смо купили по цијени од 15,00 КМ/м2.
           У Вашем ставу, да останете по цијени од 27,00 км/м2, руководили сте се налазом вјештака из Братунца који је наводно за Милиће примијенио исте критеријуме какви важе и за Братунац.
          Поводом тога желим да Вам скренем пажњу да ''Боксит'' у центру Братунца, односно у најужој зони градског насеља Братунца има приближно 7.837 м2 земље коју је својевремено платио по 22,000 КМ/м2 а коју данас не може да прода ни по знатно нижој цијени. 
          На локацији у Милићима, која је посебно завриједила Вашу пажњу, не граде се никакви производни или профитабилни објекти већ тениски терени који треба да служе за спрот и рекреацију омладине и грађана Милића што је свакако од користи, а не на штету општине Милићи.
          Када су у питању слични садржаји који се граде и у другим просторима, навешћу Вам неке примјере:
          -            познати кошаркаш Паспаљ добио је више хиљада квадратних метара бесплатног земљишта на Новом Београду да би изградио Aква парк и друге садржаје за потребе дјеце и омладине.
          -            Новак Ђоковић и његова породица добили су, без накнаде од општине Крагујевац, неколико хектара земљишта на коме треба да изграде тениске терене и друге садржаје.
          Не би било штетно нити неразумно да се и у случају ''Боксита'' поступило на сличан начин, па и у крајњем случају, да је примијењена општинска одлука о цијени земљишта на тој локацији. У писму упућеном начелнику Општине 15.06. ове године, на непримјерен и бахат начин штитите општину Милиће од Компаније ''Боксит'', која је иначе носилац вишедеценијског развоја, како општине Милићи, тако и шире регије улажући десетине милиона марака и у објекте за друштвене потребе као што су образовање, здравство, култура, комунална инфраструктура итд.
          Користим прилику да Вас подсјетим да од општине Милићи као носиоца инвестиције, као и од Владе Републике Српске, као финансијера, потражујемо више стотина хиљада марака по основу изградње Средњошколског центра  и Спортске дворана.
          Рјешењем бр. 04-475-59/74 од 17.01.1975. године извршен је пренос права кориштења са Пољопривредне задруге ''Полет'' Власеница на ''Боксит'' 135.822 м2 земљишта на простору Супач Поља. То земљиште ''Боксит'' је 1981. године, без надокнаде, пренио на општину Власеница односно правног сљедбеника општину Милиће. На земљишту, чија је вриједност вишемилионска, поред савременог насеља Супач Пољa, подигнута је и зграда Општине на површини 1.242 м2 коју је иначе ''Боксит'' изградио својим средствима и без надокнаде је уступио за потребе општинске администрације, Седњошколски центар површине 16.561 м2, фудбалско игралиште и други спортски терени  површине 6.118 м2.
          Са разлогом тврдим, да Републичко правобранилаштво, а посебно сједиште у Власеници, па и Ви лично, имате одређени анимозитет када је у питању Компанија ''Боксит''. 

          Као прилог мојој констатацији навешћу два еклатантна примјера:
          1. На захтјев Пореске управе Републике Српске, дана 10.02.2009. године, Правобранилаштво је поднијело Основном суду у Власеници захтјев, да се по основу дуга по репрограму који је ''Боксит'' имао према Пореској управи у износу од 1.499.508,75 КМ и који је требало отплаћивати до 2016. године, укњижи цјелокупна имовина ''Боксита'' која је била петнаест пута вреднија од дуга. Били смо због тога принуђени да дуг отплатимо у цјелости до краја 2009. године, укључујући и камате, које нам је на основу своје Одлуке Влада Републике Српске бр. 01/1-020-251/02 од 01.04.2002. године, требало отписати из разлога што је ''Боксит'' по налогу Владе Републике Српске, да би се приватизовала ФГ ''Бирач'' у Зворнику, отписао 5 милиона КМ камата и репрограмирао 9 милиона КМ дуга на период од пет година са грејс периодом од двије године.

          2. Прије неколико година, да би исказали ревност и оданост владајућој номенклатури, Правобранилаштво покреће поступак раскида више стотина уговора о приватизацији станова које је Компанија ''Боксит'' закључила са својим запоселним прије рата а на основу поступака који су спроведени на тада законит начин. Кроз судске и друге процедуре, поред малтретирања више стотина корисника односно власника станова ''Бокситу'' је направљена и огромна материјална штета. Вјероватно Вам је познато да је Уставни суд БиХ утврдио да је приватизација станова у ''Бокситу'' била у складу са Законом и да је раскид уговора био незаконит. Влади Републике Српске наложено је да измјени Закон, што jе она и учинила, а нама упута како да надокнадимо штету.  Сходно томе поднијели смо тужбу суду против Владе Републике Српске за одштетни захтјев од 1.800.000,00 КМ. Биће нам задовољство да представници Правобранилаштва дођу на Суд и да образложе како су, примјењујући неуставан Закон направили огромну штету грађанима и ''Бокситу'', односно буџету Републике Српске, односно пореским обвезницима.

          Правобранилаштву, као заштитнику друштвене имовине и добара, познато је, да је ових дана у медијима и на Инернету објављено да више до 350 предузећа не плаћа обавезе и порезе, а да само десет од њих дугује 282 милиона КМ, да је десетине милиона средстава добијених продајом профитабилног ''Телекома'' пласирано без адекватних хипотека, да су репрограми давани  и продужавани без адекватних хипотека, да су многа предузећа отишла у стечај или не враћају своје обавезе по основу кредита, или не плаћају текуће обавезе по основу репрограма. Немам сазнања, а волио бих да имам,  колико се у тим случајевима Правобранилаштво ангажовало на заштити друштвене имовине.

          Господине Милићу, имате добру прилику да у Општишни гдје Вам је сједиште покажете своју ревност сагледавајући пропале приватизације, ненормалне и несхватљиве губитке које прави ''Шумарство'' као корисник друштвеног добра, нека улагања народних пара на непримјерен или некористан начин, а што је све довело Власеницу на руб економског колапса.

          И на крају могу да Вам поручим, да без обзира на функцију коју обављате, немате морални кредибилитет да штитите народну имовину у Милићима од Компаније ''Боксит'' која по Вама хоће да нанесе штету општини Милићи, ако се примијени општинска одлука, па сте Ви због тога спремни и да ''предузмете законске мјере за поништење евентуално закљученог уговора''. Та Ваша брига за Милиће била би за нас понижавајућа када би имало имали повјерења у Ваше добре намјере.
          Успут да Вас информишем да смо са Општином, на моју иницијативу, закључили Уговор на цијену од 30,00 КМ/м2 и извршили плаћање обавеза у цјелости.

          С обзиром да ово писмо шаљем и Правобранилаштву у Бањалуку и стављам на Интернет, очекујем да ћете, ради јавности и заштите институције којој припадате, огласити се и дати одређена образложења.






          СУГЕСТИЈЕ ПРЕМИЈЕРУ ЏОМБИЋУ ПРИЛИКОМ ГОСТОВАЊА НА БН ТВ 16.06.2011.

           Поздрављајући гледаоце, премијера и водитељку користим прилику, да са најбољим намјерама, изнесем неке своје опсервације везано за садашње стање у Републици Српској:

                       Републику Српску и њене дејтонске надлежности неће сачувати ни одржати органи власти и референдуми без снажније, самоодрживе и профитабилније привреде.
          Недостатак дугорочних стратегија, скоро у свим сегментима, уз примјену палијативних или краткорочних рјешења и мјера има за резултат по оној народној ''држи банку пусти хиљадарку''.

                         Слободан сам да дам коментаре и сугестије по неколико питања која итекако имају утицаја на привредни амбијент, односно привредне субјекте који су ствараоци добара, носиоци и покретачи свеукупног друштвеног напретка:

          -          Хитна реформа државне управе - Ради смањења гломазног и непродуктивног апарата који је посљедњих година растао истом прогресијом као што су расла Владина здања од паљанских барака па до данашњих. Без обзира на значајан пренос надлежности на ниво БиХ, у државним и парадржавним институцијама, административни апарат је драстично повећаван. Истовремено на нивоу БиХ, у разноразним институцијама, од којих већина служи сама себи, намножио се чиновнички апарат, чија је основна брига да себи обезбиједе високе плате па и онда ако и по годину дана не долазе на посао, као што је случај посланика и других.
          -          Хитно извршити ревизију корисника пензија - Број пензионера достигао је број запослених, а међу њима 1/5 чине они који немају више од 20 година радног стажа или 40 година живота. Разноразне привилегије па и бенефицирани радни стаж и на пословима, гдје постоји већа понуда него тражња на тржишту радне снаге, довели су до тога да петина пензионера, у најбољој физичкој и интелектуалној снази, прима и примаће деценијама високе пензије.  
          -          Оканити се мегаломанских пројеката - Иако здравство Републике Српске не стоји ништа лошије него што је било прије рата у односу на привреду која га издржава, одлука да се у два медицинска центра уложи око 300 милиона марака је потпуно бесмислена. Квалитетан програм здравствене заштите није у недостатку објеката или опреме, које иначе има и годинама нераспаковане по неким медицинским центрима, већ у стручним кадровима, развоју приватне иницијативе и привреди која то може да финансира. Улагања у два медицинска центра је таман толико да се на подручју сваке општине уложи по 5 милиона марака у производне капацитете и развој.
          -          Реформа образовног система - Недостатак стратегије у једном од најважнијих сегмената друштва као што је образовање довело је до хипер продукције непродуктивног кадра у средњем и високом образовању. Ако се не стане у крај похлепама и малограђаншитни имаћемо скоро у свакој општини најмање по један факултет умјесто привредних објеката који се затварају или не отварају. Стручно осакаћени и интелектуално необразовани,  једино сигурно мјесто за такве је биро рада.
          -          Аутопутеви превелике амбиције - Изградња мреже аутопутева у садашње вријеме има оправдање само под условом да то буду концесије и то да концесионар преузме комплетан ризик а не никако да би се неким привилегованим грађевинским фирмама обезбиједили послови. Без свеопштег просперитета и напретка и постојећи  друмови пожељеће возила, а возила нигдје бити неће.

          Нека јавна предузећа нису само губиташи и буре без дна него озбиљно угрожавају функционисање и развој привреде и друштва у цјелини:


          -          Реструктурисање ЈП ''Жељезнице'' Републике Српске -
          Жељезнице организовати искључиво за превоз роба. Рјешавајући се баласта великог броја непродуктивног особља и послова као што је превоз путника, Жељезнице могу бити профитабилне. То подразумијева да имају одговорнији и стручнији менаџмент и министра који неће продавати народу рог за свијећу, изјавом да му није познато право стање у Жељезници.
          -          Реорганизација ЈП ''Шуме'' - Реорганизација која је спроведена прије неколико година сконцентрисала је, у неким дијеловима Јавног предузећа, моћ и капитал у руке неодговорних и нестручних људи. Умјесто да као један од корисника најзначајнијих ресурса, кроз рационалну и профитабилну експлоатаццију, буду генератор развоја, они као губиташи и неорганизован систем, због неоправдано високих цијена сировина, довели су до затварања великог броја дровопрерађивача. Од некадашњих веома профитабилних општинских газдинстава, о којима је итекако бринула и локална власт, створени су регионални богаљи.

                   Грађани и привреда који финансирају и покривају губитке, преко буџета  као што је случај Жељезнице или плаћају одређене законом наметнуте обавезе Шумама Републике Српске, имају право на одговор због чега су ова два привредна субјекта на ивици провалије вукући и друге за собом.

                    Било би крајње нужно и што хитније,  поред осталог да се поради на горе наведеним питањима, односно проблемима, како би се привреди, умјесто што су повећани, смањили намети и створио амбијент за улагања у производњу, развој  и запошљавање што је предуслов свеопштег напретка.




          субота, 05. март 2011.

          Odgovor opštine Milići na prilog emisije "60 minuta"


          Milići, 02.03.2011. godine

          Krajnje morbidna slika o opštini i mjestu Milći ponuđena djelu javnosti u emisiji "60 minuta" emitovanoj 28.02.2011. godine u programu Federalne televizije, ponukala me je da radi objektivnosti i istinitosti neke stvari pojasnim:

          Malo je lokalnih zajednica u Bosni i Hercegovini koje su primjenile sve moderne civilizacijske standarde i tako postale primjer funkcionisanja lokalne zajednice.
          Konstatacija novinara da je iz ove opštine u poslednjih sedam godina iselilo 1430 domaćinstava zbog terora, jednostavno je besmislena. Naprotiv, uslovi stvoreni kroz evidentan napredak u svakom pogledu bilježi tedenciju interesovanja za život u ovom vrlo ugodnom mjestu. Opština Milići, na osnovu poslednjih istraživanja za lokalne potrebe, broji 3092 domaćinstva, sa evidentnom gradnjom novih kuća i stanova, čak i naselja.
          Lokalna zajednica je u poslednjih nekoliko godina izgradila vrlo reprezentativne javne objekte, Srednjoškolski centar, Sportsku dvoranu, nadograđeni su Dom zdravlja, Dom rudara..., urađeni su kilometri asvaltne putne mreže, javne rasvjete, vodovoda.
          Privreda Milića od polovine 2010. godine bilježi trend značajnog oporavka, što je omogućilo zapošljavanje većeg broja radnika. Samo u AD "Boksit" u 2010. godini primljeno je 170 radnika.
          Otvoreni novi privredni kapaciteti u privatnom vlasništvu omogućili su da privreda Milića dostigne predratni nivo.
          U prošloj godini na razna radna mjesta primljeno je jedanaest mladih visokoobrazovanih kadrova.
          Industrijski kapacitet Pilana, pomenut u prilogu, više od deset godina je bio zatvoren. Posle više neuspjelih licitacija Pilanu je kupio AD "Boksit", isplatio zaostale obaveze prema zaposlenima, uložio cca 2.000.000,00 KM vlastitih sredstava, zaposlio četrdeset dva radnika i počeo sa, ne samo primarnom, nego i finalnim fazama prerade.
          Povodom pedeset godina uspješnog rada, koje je "Boksit" obilježio 2009. godine, izgrađena je u vlastitom Domu rudara muzejska postavka rudarstva, i toranj koji simbolizuje taj jubilej. U ugostiteljsko-turističkom objektu na tornju i muzeju zaposleno je dvanaest radnika. Za izgradnju tornja investitor je obezbjedio svu potrebnu dokumentaciju: urbanističku, građevinsku i upotrebnu dozvolu.
          Imovinske odnose i bespravnu gradnju, u slučaju vašeg sagovornika g. Bože Vitića, vodili su odgovarajući ovlašteni organi tužilaštva, sudovi, inspekcijski organi i policija iz Zvornika i Bijeljine, a ne načelnik opštine.
          Cijenim da je sav napor koji se ovdje ulaže, u ovom teškom vremenu, vrijedan pažnje u krajnje pozitivnom pravcu.
          Jednostavno Milići nisu takvi kakvim su predstavljeni u prilogu vaše emisije, što je i glavni motiv za ovo pismo.

                          S poštovanjem,

                                                                                           PREDSJEDNIK SO MILIĆI
                                                                                                  Branislav Spasojević


          Objavljeno na:
          http://objavard.webs.com/
          http://objavard.webs.com/rajkodukic60minuta.htm
          http://dopisrd.blogspot.com/2011/03/odgovor-opstine-milici-na-prilog.html
          http://dopisrd.blogspot.com/
          http://www.facebook.com/notes/mr-rajko-duki%C4%87/odgovor-op%C5%A1tine-mili%C4%87i-na-prilog-emisije-60-minuta/10150153813211203

          Reagovanje "Intala" na neistine Federalne televizije

          Datum:  01.03.2011.godine


          U Vašoj emisiji “60 minuta” koja je emitovana 28.februara 2011.godine, sa početkom u 21,00 čas, iznešene su grube neistine vezano za preduzeće “INTAL” iskazom: “Dukić je kupio i ovdašnje čuveno preduzeće “INTAL” koje je do tog momenta odlično radilo. Nakon što je dospjelo u Mubarakove šake kapije su zatvorene a radnici završili na ulici”.



                      Da je novinar Slobodan Vasković, autor priloga, došao kod nas ili pogledao na Internet, mogao se uvjeriti da ni Dukić ni “BOKSIT” nisu kupci “INTAL”-a, odnosno njegovi vlasnici I suvlasnici. Takođe, mogao se uvjeriti da kapije nisu zatvorene, da niko nije izbačen na ulicu i da “INTAL” i u ovim kriznim vremenima radi i opstaje na tržištu, zahvaljujući razumjevanju i pomoći od strane “BOKSIT”-a i gospodina Dukića.



                      Preduzeće “INTAL” i njegovi zaposleni, koji su krajem rata iz Ilijaša došli u Miliće, zahvaljujući upravo gospodinu Dukiću i Kompaniji “BOKSIT”, od dolaska pa do danas imali su nesebičnu i veliku kako finansijsku, tako i svaku drugu pomoć. Najveći broj zaposlenih, koji su u Miliće došli skoro bez ikakve imovine, uz pomoć Kompanije “BOKSIT” i gospodina Dukića riješili su na adekvatan i zadovoljavajući način svoja stambena i mnoga druga životna pitanja.
          Samo u poslednje dvije godine Kompanija “BOKSIT”, da bi “INTAL” prebrodio krizu, koja je inače prisutna u domaćoj i svjetskoj privredi, dala je “INTAL”-u pomoć u iznosu od 618.308,14 KM. Dakle, istina je sasvim suprotna od onoga što je vaš novinar prezentirao javnosti kao što je i istina da nije bilo Kompanije “BOKSIT”-a i gospodina Dukića, niti bi Preduzeće “INTAL” u Milićima nastalo i relativno uspješno poslovalo proteklih godina, niti bi opstalo.



                      Očekujemo i tražimo od Vas da ovaj naš demant u cjelosti saopštite javnosti u Vašoj narednoj emisiji kako ne bi bili prinuđeni, da radi narušavanja našeg poslovnog ugleda i poslovne saradnje sa našim ključnim poslovnim partnerom Kompanijom “BOKSIT”, preduzmemo Zakonom dozvoljene mjere.


          Pozdrav,

          Predsjednik UO                                                                    Direktor
              Mile Matić                                                                 Slavoljub Tomašević





          Objavljeno na:
          http://objavard.webs.com/
          http://objavard.webs.com/rajkodukic60minuta.htm
          http://dopisrd.blogspot.com/2011/03/reagovanje-intala-na-neistine-federalne.html
          http://dopisrd.blogspot.com/
          http://www.facebook.com/notes/mr-rajko-duki%C4%87/reagovanje-intala-na-neistine-federalne-televizije/10150153744001203