недеља, 10. јул 2011.

ОБРАЋАЊЕ ПРАВОБРАНИЛАШТВУ РС

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ПРАВОБРАНИЛАШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
СЈЕДИШТЕ ЗАМЈЕНИКА ВЛАСЕНИЦА
Г-дин Никола Милић




Поштовни господине,

Без намјере да доводим у питање надлежности Правобранилаштва, законске процедуре и заштиту друштвеног интереса, што је свакако у надлежности Правобранилаштва, а када је у питању општина Милићи,  Ваше писмо, упућено начелнику Општине  15.06.2011. године, подстакло ме да Вам скренем пажњу на нека питања:

Цијена земљишта на локацији к.ч.бр.238/1, 238/2 и 238/3, укупне површине 2.223 м2,  27,00 КМ/м2 није спорна сада када је то земљиште уређено и доведено одређеној сврси и намјени, као што не би била ни приближно толико да нису уложена значајна средства за уређење те локације.
Да Вас подсјетим:
Како је дио парцеле у власништву, односно у посједу ''Боксита'',  а желећи свакако да заштитимо и дио парцеле која је у друштвеном власништву, односно у власништву општине Милићи, уложили смо значајна средства, како на уређењу корита Зеленог Јадра, да би заштитили земљиште од еродовања, тако и на изградњи два моста на истој ријеци, изградњи стазе, асфалтног пута и других комуналних садржаја везаних за поменуту локацију. 
Такође изграђени садржаји у оквиру Бокситовог Туристичког комплеска у значајној мјери утичу на цијену земљишта на тој локацији.
Без обзира на претходне констатације у току је реализација Уговора са власником земљишта, површине око 2.500 м2 преко пута Мотела (повољнија локација од општинске) које смо купили по цијени од 15,00 КМ/м2.
 У Вашем ставу, да останете по цијени од 27,00 км/м2, руководили сте се налазом вјештака из Братунца који је наводно за Милиће примијенио исте критеријуме какви важе и за Братунац.
Поводом тога желим да Вам скренем пажњу да ''Боксит'' у центру Братунца, односно у најужој зони градског насеља Братунца има приближно 7.837 м2 земље коју је својевремено платио по 22,000 КМ/м2 а коју данас не може да прода ни по знатно нижој цијени. 
На локацији у Милићима, која је посебно завриједила Вашу пажњу, не граде се никакви производни или профитабилни објекти већ тениски терени који треба да служе за спрот и рекреацију омладине и грађана Милића што је свакако од користи, а не на штету општине Милићи.
Када су у питању слични садржаји који се граде и у другим просторима, навешћу Вам неке примјере:
-            познати кошаркаш Паспаљ добио је више хиљада квадратних метара бесплатног земљишта на Новом Београду да би изградио Aква парк и друге садржаје за потребе дјеце и омладине.
-            Новак Ђоковић и његова породица добили су, без накнаде од општине Крагујевац, неколико хектара земљишта на коме треба да изграде тениске терене и друге садржаје.
Не би било штетно нити неразумно да се и у случају ''Боксита'' поступило на сличан начин, па и у крајњем случају, да је примијењена општинска одлука о цијени земљишта на тој локацији. У писму упућеном начелнику Општине 15.06. ове године, на непримјерен и бахат начин штитите општину Милиће од Компаније ''Боксит'', која је иначе носилац вишедеценијског развоја, како општине Милићи, тако и шире регије улажући десетине милиона марака и у објекте за друштвене потребе као што су образовање, здравство, култура, комунална инфраструктура итд.
Користим прилику да Вас подсјетим да од општине Милићи као носиоца инвестиције, као и од Владе Републике Српске, као финансијера, потражујемо више стотина хиљада марака по основу изградње Средњошколског центра  и Спортске дворана.
Рјешењем бр. 04-475-59/74 од 17.01.1975. године извршен је пренос права кориштења са Пољопривредне задруге ''Полет'' Власеница на ''Боксит'' 135.822 м2 земљишта на простору Супач Поља. То земљиште ''Боксит'' је 1981. године, без надокнаде, пренио на општину Власеница односно правног сљедбеника општину Милиће. На земљишту, чија је вриједност вишемилионска, поред савременог насеља Супач Пољa, подигнута је и зграда Општине на површини 1.242 м2 коју је иначе ''Боксит'' изградио својим средствима и без надокнаде је уступио за потребе општинске администрације, Седњошколски центар површине 16.561 м2, фудбалско игралиште и други спортски терени  површине 6.118 м2.
Са разлогом тврдим, да Републичко правобранилаштво, а посебно сједиште у Власеници, па и Ви лично, имате одређени анимозитет када је у питању Компанија ''Боксит''. 

Као прилог мојој констатацији навешћу два еклатантна примјера:
1. На захтјев Пореске управе Републике Српске, дана 10.02.2009. године, Правобранилаштво је поднијело Основном суду у Власеници захтјев, да се по основу дуга по репрограму који је ''Боксит'' имао према Пореској управи у износу од 1.499.508,75 КМ и који је требало отплаћивати до 2016. године, укњижи цјелокупна имовина ''Боксита'' која је била петнаест пута вреднија од дуга. Били смо због тога принуђени да дуг отплатимо у цјелости до краја 2009. године, укључујући и камате, које нам је на основу своје Одлуке Влада Републике Српске бр. 01/1-020-251/02 од 01.04.2002. године, требало отписати из разлога што је ''Боксит'' по налогу Владе Републике Српске, да би се приватизовала ФГ ''Бирач'' у Зворнику, отписао 5 милиона КМ камата и репрограмирао 9 милиона КМ дуга на период од пет година са грејс периодом од двије године.

2. Прије неколико година, да би исказали ревност и оданост владајућој номенклатури, Правобранилаштво покреће поступак раскида више стотина уговора о приватизацији станова које је Компанија ''Боксит'' закључила са својим запоселним прије рата а на основу поступака који су спроведени на тада законит начин. Кроз судске и друге процедуре, поред малтретирања више стотина корисника односно власника станова ''Бокситу'' је направљена и огромна материјална штета. Вјероватно Вам је познато да је Уставни суд БиХ утврдио да је приватизација станова у ''Бокситу'' била у складу са Законом и да је раскид уговора био незаконит. Влади Републике Српске наложено је да измјени Закон, што jе она и учинила, а нама упута како да надокнадимо штету.  Сходно томе поднијели смо тужбу суду против Владе Републике Српске за одштетни захтјев од 1.800.000,00 КМ. Биће нам задовољство да представници Правобранилаштва дођу на Суд и да образложе како су, примјењујући неуставан Закон направили огромну штету грађанима и ''Бокситу'', односно буџету Републике Српске, односно пореским обвезницима.

Правобранилаштву, као заштитнику друштвене имовине и добара, познато је, да је ових дана у медијима и на Инернету објављено да више до 350 предузећа не плаћа обавезе и порезе, а да само десет од њих дугује 282 милиона КМ, да је десетине милиона средстава добијених продајом профитабилног ''Телекома'' пласирано без адекватних хипотека, да су репрограми давани  и продужавани без адекватних хипотека, да су многа предузећа отишла у стечај или не враћају своје обавезе по основу кредита, или не плаћају текуће обавезе по основу репрограма. Немам сазнања, а волио бих да имам,  колико се у тим случајевима Правобранилаштво ангажовало на заштити друштвене имовине.

Господине Милићу, имате добру прилику да у Општишни гдје Вам је сједиште покажете своју ревност сагледавајући пропале приватизације, ненормалне и несхватљиве губитке које прави ''Шумарство'' као корисник друштвеног добра, нека улагања народних пара на непримјерен или некористан начин, а што је све довело Власеницу на руб економског колапса.

И на крају могу да Вам поручим, да без обзира на функцију коју обављате, немате морални кредибилитет да штитите народну имовину у Милићима од Компаније ''Боксит'' која по Вама хоће да нанесе штету општини Милићи, ако се примијени општинска одлука, па сте Ви због тога спремни и да ''предузмете законске мјере за поништење евентуално закљученог уговора''. Та Ваша брига за Милиће била би за нас понижавајућа када би имало имали повјерења у Ваше добре намјере.
Успут да Вас информишем да смо са Општином, на моју иницијативу, закључили Уговор на цијену од 30,00 КМ/м2 и извршили плаћање обавеза у цјелости.

С обзиром да ово писмо шаљем и Правобранилаштву у Бањалуку и стављам на Интернет, очекујем да ћете, ради јавности и заштите институције којој припадате, огласити се и дати одређена образложења.






СУГЕСТИЈЕ ПРЕМИЈЕРУ ЏОМБИЋУ ПРИЛИКОМ ГОСТОВАЊА НА БН ТВ 16.06.2011.

 Поздрављајући гледаоце, премијера и водитељку користим прилику, да са најбољим намјерама, изнесем неке своје опсервације везано за садашње стање у Републици Српској:

             Републику Српску и њене дејтонске надлежности неће сачувати ни одржати органи власти и референдуми без снажније, самоодрживе и профитабилније привреде.
Недостатак дугорочних стратегија, скоро у свим сегментима, уз примјену палијативних или краткорочних рјешења и мјера има за резултат по оној народној ''држи банку пусти хиљадарку''.

               Слободан сам да дам коментаре и сугестије по неколико питања која итекако имају утицаја на привредни амбијент, односно привредне субјекте који су ствараоци добара, носиоци и покретачи свеукупног друштвеног напретка:

-          Хитна реформа државне управе - Ради смањења гломазног и непродуктивног апарата који је посљедњих година растао истом прогресијом као што су расла Владина здања од паљанских барака па до данашњих. Без обзира на значајан пренос надлежности на ниво БиХ, у државним и парадржавним институцијама, административни апарат је драстично повећаван. Истовремено на нивоу БиХ, у разноразним институцијама, од којих већина служи сама себи, намножио се чиновнички апарат, чија је основна брига да себи обезбиједе високе плате па и онда ако и по годину дана не долазе на посао, као што је случај посланика и других.
-          Хитно извршити ревизију корисника пензија - Број пензионера достигао је број запослених, а међу њима 1/5 чине они који немају више од 20 година радног стажа или 40 година живота. Разноразне привилегије па и бенефицирани радни стаж и на пословима, гдје постоји већа понуда него тражња на тржишту радне снаге, довели су до тога да петина пензионера, у најбољој физичкој и интелектуалној снази, прима и примаће деценијама високе пензије.  
-          Оканити се мегаломанских пројеката - Иако здравство Републике Српске не стоји ништа лошије него што је било прије рата у односу на привреду која га издржава, одлука да се у два медицинска центра уложи око 300 милиона марака је потпуно бесмислена. Квалитетан програм здравствене заштите није у недостатку објеката или опреме, које иначе има и годинама нераспаковане по неким медицинским центрима, већ у стручним кадровима, развоју приватне иницијативе и привреди која то може да финансира. Улагања у два медицинска центра је таман толико да се на подручју сваке општине уложи по 5 милиона марака у производне капацитете и развој.
-          Реформа образовног система - Недостатак стратегије у једном од најважнијих сегмената друштва као што је образовање довело је до хипер продукције непродуктивног кадра у средњем и високом образовању. Ако се не стане у крај похлепама и малограђаншитни имаћемо скоро у свакој општини најмање по један факултет умјесто привредних објеката који се затварају или не отварају. Стручно осакаћени и интелектуално необразовани,  једино сигурно мјесто за такве је биро рада.
-          Аутопутеви превелике амбиције - Изградња мреже аутопутева у садашње вријеме има оправдање само под условом да то буду концесије и то да концесионар преузме комплетан ризик а не никако да би се неким привилегованим грађевинским фирмама обезбиједили послови. Без свеопштег просперитета и напретка и постојећи  друмови пожељеће возила, а возила нигдје бити неће.

Нека јавна предузећа нису само губиташи и буре без дна него озбиљно угрожавају функционисање и развој привреде и друштва у цјелини:


-          Реструктурисање ЈП ''Жељезнице'' Републике Српске -
Жељезнице организовати искључиво за превоз роба. Рјешавајући се баласта великог броја непродуктивног особља и послова као што је превоз путника, Жељезнице могу бити профитабилне. То подразумијева да имају одговорнији и стручнији менаџмент и министра који неће продавати народу рог за свијећу, изјавом да му није познато право стање у Жељезници.
-          Реорганизација ЈП ''Шуме'' - Реорганизација која је спроведена прије неколико година сконцентрисала је, у неким дијеловима Јавног предузећа, моћ и капитал у руке неодговорних и нестручних људи. Умјесто да као један од корисника најзначајнијих ресурса, кроз рационалну и профитабилну експлоатаццију, буду генератор развоја, они као губиташи и неорганизован систем, због неоправдано високих цијена сировина, довели су до затварања великог броја дровопрерађивача. Од некадашњих веома профитабилних општинских газдинстава, о којима је итекако бринула и локална власт, створени су регионални богаљи.

         Грађани и привреда који финансирају и покривају губитке, преко буџета  као што је случај Жељезнице или плаћају одређене законом наметнуте обавезе Шумама Републике Српске, имају право на одговор због чега су ова два привредна субјекта на ивици провалије вукући и друге за собом.

          Било би крајње нужно и што хитније,  поред осталог да се поради на горе наведеним питањима, односно проблемима, како би се привреди, умјесто што су повећани, смањили намети и створио амбијент за улагања у производњу, развој  и запошљавање што је предуслов свеопштег напретка.