Поздрављајући гледаоце, премијера и водитељку користим прилику, да са најбољим намјерама, изнесем неке своје опсервације везано за садашње стање у Републици Српској:
Републику Српску и њене дејтонске надлежности неће сачувати ни одржати органи власти и референдуми без снажније, самоодрживе и профитабилније привреде.
Недостатак дугорочних стратегија, скоро у свим сегментима, уз примјену палијативних или краткорочних рјешења и мјера има за резултат по оној народној ''држи банку пусти хиљадарку''.
Слободан сам да дам коментаре и сугестије по неколико питања која итекако имају утицаја на привредни амбијент, односно привредне субјекте који су ствараоци добара, носиоци и покретачи свеукупног друштвеног напретка:
- Хитна реформа државне управе - Ради смањења гломазног и непродуктивног апарата који је посљедњих година растао истом прогресијом као што су расла Владина здања од паљанских барака па до данашњих. Без обзира на значајан пренос надлежности на ниво БиХ, у државним и парадржавним институцијама, административни апарат је драстично повећаван. Истовремено на нивоу БиХ, у разноразним институцијама, од којих већина служи сама себи, намножио се чиновнички апарат, чија је основна брига да себи обезбиједе високе плате па и онда ако и по годину дана не долазе на посао, као што је случај посланика и других.
- Хитно извршити ревизију корисника пензија - Број пензионера достигао је број запослених, а међу њима 1/5 чине они који немају више од 20 година радног стажа или 40 година живота. Разноразне привилегије па и бенефицирани радни стаж и на пословима, гдје постоји већа понуда него тражња на тржишту радне снаге, довели су до тога да петина пензионера, у најбољој физичкој и интелектуалној снази, прима и примаће деценијама високе пензије.
- Оканити се мегаломанских пројеката - Иако здравство Републике Српске не стоји ништа лошије него што је било прије рата у односу на привреду која га издржава, одлука да се у два медицинска центра уложи око 300 милиона марака је потпуно бесмислена. Квалитетан програм здравствене заштите није у недостатку објеката или опреме, које иначе има и годинама нераспаковане по неким медицинским центрима, већ у стручним кадровима, развоју приватне иницијативе и привреди која то може да финансира. Улагања у два медицинска центра је таман толико да се на подручју сваке општине уложи по 5 милиона марака у производне капацитете и развој.
- Реформа образовног система - Недостатак стратегије у једном од најважнијих сегмената друштва као што је образовање довело је до хипер продукције непродуктивног кадра у средњем и високом образовању. Ако се не стане у крај похлепама и малограђаншитни имаћемо скоро у свакој општини најмање по један факултет умјесто привредних објеката који се затварају или не отварају. Стручно осакаћени и интелектуално необразовани, једино сигурно мјесто за такве је биро рада.
- Аутопутеви превелике амбиције - Изградња мреже аутопутева у садашње вријеме има оправдање само под условом да то буду концесије и то да концесионар преузме комплетан ризик а не никако да би се неким привилегованим грађевинским фирмама обезбиједили послови. Без свеопштег просперитета и напретка и постојећи друмови пожељеће возила, а возила нигдје бити неће.
Нека јавна предузећа нису само губиташи и буре без дна него озбиљно угрожавају функционисање и развој привреде и друштва у цјелини:
- Реструктурисање ЈП ''Жељезнице'' Републике Српске -
Жељезнице организовати искључиво за превоз роба. Рјешавајући се баласта великог броја непродуктивног особља и послова као што је превоз путника, Жељезнице могу бити профитабилне. То подразумијева да имају одговорнији и стручнији менаџмент и министра који неће продавати народу рог за свијећу, изјавом да му није познато право стање у Жељезници.
- Реорганизација ЈП ''Шуме'' - Реорганизација која је спроведена прије неколико година сконцентрисала је, у неким дијеловима Јавног предузећа, моћ и капитал у руке неодговорних и нестручних људи. Умјесто да као један од корисника најзначајнијих ресурса, кроз рационалну и профитабилну експлоатаццију, буду генератор развоја, они као губиташи и неорганизован систем, због неоправдано високих цијена сировина, довели су до затварања великог броја дровопрерађивача. Од некадашњих веома профитабилних општинских газдинстава, о којима је итекако бринула и локална власт, створени су регионални богаљи.
Грађани и привреда који финансирају и покривају губитке, преко буџета као што је случај Жељезнице или плаћају одређене законом наметнуте обавезе Шумама Републике Српске, имају право на одговор због чега су ова два привредна субјекта на ивици провалије вукући и друге за собом.
Било би крајње нужно и што хитније, поред осталог да се поради на горе наведеним питањима, односно проблемима, како би се привреди, умјесто што су повећани, смањили намети и створио амбијент за улагања у производњу, развој и запошљавање што је предуслов свеопштег напретка.
Нема коментара:
Постави коментар